Intervju s mladim piscem Željkom Ćelepirovićem

  • 0

Intervju s mladim piscem Željkom Ćelepirovićem

Zbirka priča o svemu i svačemu

19_11_2015_ngb_018-cropGimnazija je dobila još jednog pisca, nakon Mire Gavrana, učenik drugog razreda koji je odlučio izdati svoju prvu knjigu je Željko Ćelepirović. Mladić, nadareni pisac, otkrio je sebe u svojim tekstovima. Tako je i započeo pisati. Odlučio je napisati zbirku svojih priča. Što ga je točno nadahnulo? Tko su mu uzori? Kada će izaći knjiga? Sve to muči neke gimnazijalce i profesore.

Željko, kako si? Jesi li uzbuđen zbog izdavanja knjige?

Pa, dobro sam i hvala na pitanju. Neću lagati, jako sam uzbuđen zbog objavljivanja knjige. Nikad nisam ni sanjao da će se išta moje otiskati. Velika je to stvar za mene.

Možeš li nam reći svoju životnu priču? Jesi li želio upisati gimnaziju, ili te je netko drugi na to nagovorio, te kakav si bio učenik u osnovnoj školi?

O: Što se školovanja tiče, u osnovnoj sam bio odlikaš. U gimnaziji se malo vučem, ali stvarno sad ne želim o tome pričati. Koga to stvarno zanima, neka slobodno pročita u knjizi.

O čemu je riječ u knjizi?

O: A o čem nije? Pa knjiga je zamišljema kao zbirka humorističnih priča iz mog života. Ima i nekoliko malo drugačijih priča, ali sve se temelji na humoru.

Što te inspiriralo za pisanje?

O: To je zapravo jako komlicirano. Inspirirao me je datum koji mi je škola zadala, datum moje male promocije u školi. Da malo objasnim o čemu se tu radi. Ljudma u školi se svidio moj način pisanja i ravnateljica mi je predložila da bi mogli organizirati jedan susret sa mnom, kao nekakvo književno druženje gdje bih ja predstavio sebe i svoje pisanje. Prvotna zamisao je bila da napišem nekoliko pričica koje bismo sklopili u jednu brošuru, ali kroz razgovore sam shvatio da me ništa ne priječi u tiskanju prave pravcate knjige. Tu bih se želio zahvaliti piscu Dariju Matoševiću koji mi je pomogao u realizaciji mog projekta tiskanja knjige.

Znanstvena fantastika i miris knjige

U tvojoj knjizi sve su priče donekle vezane, osim jedne, čija se radnja odvija u svemiru. Je li te nešto posebno potaknulo na pisanje te priče?

O: To sa svemirom je bio čisti eksperiment. Zanimalo me kako bi to izgledalo kada bih izišao iz svoje zone sigurnosti i kada bih ušao u twilight zonu. To je bio pokušaj pisanja nečeg novog iz neke druge perspektive. A odlučio sam se na svemir i astronaute baš iz razloga što volim znanstvenu fantastiku, pogotovo znanstveno fantastičnu seriju Doctor Who, jer je to jako jako jako zakon serija.

Kad si već spomenulo seriju „Doctor who“, koja je znanstveno fantastična serija, imaš li kakve posebne žanrove knjiga koje voliš? I preferiraš li više knjige ili filmove?

O: Uuu, teško pitanje. Ma volim ja i knjige i filmove podjednako. Sve ima svoje prednosti. Jedino što film nema onaj fini miris kad otvoriš novu knjigu. A od žanrova, znanstvena fantastika, krimići i trileri. I u knjigama i u filmovima. I sam sam prošle godine pisao jedan krimić, koji još nisam zaršio jer mi se ne da.

Baviš li se poezijom? Bi li mogao odmah sada iz glave napisati neku pjesmicu?

O:  Nije da se sad hvalim, ali imao sam ja dobrih poezijskih uradaka, koji su bili hvaljeni i puno puta čitani, ali ovako da se bavim poezijom, to ne. Iako mogu ja u bilo koje doba dana nabacit koju rimu. Pa evo kad već tražite;  Kiša cijeli dan pada / brzo raste trava. /  U daljini čujem kravu / hvatam bravu. Mislim da je to dosta poezije.

Primjećujem da imaš svoju posebnu vrstu pisanja pjesama. Vrlo je zanimljiva. Jesi li razmišljao o tome da izdaš i zbirku pjesama?

O: Ma nemoj lupetat gluposti. Neću se ja hvatat poezije.

Imaš li u planu pisati neki roman u daljoj budućnosti?

O: Pa ako ova knjiga prođe dobro, naravno da ću se okušati u nekom romanu.

U slobodno vrijeme voli sve što vole mladi

Što radite u slobodno vrijeme? Pišeš li ili se zabavljaš kao ostali tinejdžeri?

O: U slobodno vrijeme, kad ga imam, normalno da se malo zabavljam, tu i tamo nešto napišem jer sam dio tima školskog lista Zvono i volim pogledati neki dobar film ili pročitati Alana Forda. U zadnje vrijeme počeo sam gledati odličan crtani serijal Archer. Ako zvuči glupo što gledam crtani, vjerujte mi, nije tako. Ovo baš i nije za djecu. I još sam s tobom dio dvočlanog tima jedne KiŽ produkcije. Bavimo se snimanjem i montiranjm dokumentarnih filmova koje prijavljujemo na razne natječaje.

Imaš li svoga uzora?

O: Pa iskreno, nisam o tome ni razmišljao. Mislim da zasad nema nekog posebnog uzora, ako misliš na pisca.

Želiš li nešto poručiti budućim mladim piscima poput tebe?

O: Ma ništa posebno, zanimljivo je i tako. A uletjet će tu i koja kuna, pa je to još zanimljivije.

Zahvaljujem Željku što je porazgovarao sa mnom i nadam se što bržem tiskanju knjige. Također, nadam se da ovaj „posao“ neće zastarjeti u ovom modernom dobu, jer možda u skoroj budućnosti Gimnazija Nova Gradiška dobije novog Miru Gavrana.

Želimo svu sreću Željku u izdavanju knjige i da nastavi sa pisanjem, pa da izda još koju svoju knjigu.

Karlo Matošević, 2. c